Kad će asfalt preći „staru granicu“?

Grupa meštana Štitkova je pre neki zatražila da za sto sednu privredno-političke delegacije opština Ivanjica i Nova Varoš i da razgovaraju o komšijskoj i dugoročnoj saradnji. Novovarošani bi, pošto se radi o njihovoj koži, trebalo da odu komšijama „na noge“. Povoda je, svakako, više, a prvi, kažu – da se zajedničkim snagama „probije led“ i traži podrška Srbije u gradnji puta od Štitkova prema Ivanjici, preko Kadijače do Anateme.

Više od pola veka meštani Štitkova, Trudova, Debelje, Božetića i okolnih sela novovaroške opštine na padinama Čemernice i Javora čekaju da se ispravi nepravda i nastavi gradnja puta prema Ivanjici preko “stare granice”. Sredinom šesdesetih godina prošlog veka na prečac su, odlukom opštinske vrhuške, prekinuti radovi na devet kilometara starog rabadžijskog i kiridžijskog puta od Štitkova, preko Kadijače, kako se „božetički kraj ne bi pripojio Ivanjici“.

Uz vekovnu želju da se spoje moravički i uvački deo Starog Vlaha, brojni su ekonomski razlozi da se povežu i seoski centri: Katići i Kušići u ivanjičkoj i Štitkovo u novovaroškoj opštini, te da se preko prevoja Kadijača, između Čemernice i Javora obezbedi veza između dva regionalna puta, što iz doline Moravice vode za Kokin Brod i Sjenicu.

– Koliko je samo muke i znoja narod ostavio na ovom putu, a bruka je kako se vlast ponaša, neće ni lokve da podaspe, poravnja džombe i vododerine? Sve dobro i napredno ovuda je stizalo i stiže iz doline Moravice, Dragačeva i drugih krajeva: semenski krompir, veštačko đurivo, grla rasne stoke, prve vršalice, a voze se stoka, građa, drva, malina – kaže Mihailo Perošević (68) iz Rujišta u Štitkovu.

Radovi na putu Štitkovo – Ukočnica bili su u čitavom kraju najveći infrastrukturni poduhvat još od kako su Karađorđevi ustanici kopali drumove za izvlačenje topova na Javor 1809. godine. Glavni agitator za gradnju puta bio je tadašnji direktor Zadruge u Božetićima, Blagoje Čkonjević (1923-1964), rodom iz Štitkova.

– Kulukom je 1962. godine započelo ručno kopanje i kaldrmisanje, „potkivanje“ puta kamenom. Domaćinstva iz sedam sela su nekoliko godina na trasu zapregama, uglavnom drvenim kolima, dovlačila po 10 kubika kamena. Ko nije imao volove, bio je obavezan da u majdanima ili njivama godišnje izvadi po 15 kubika kamena.Radovi su izvođeni uz pomoć parnog valjka i drobilice za kamen, koju je pokretao motor „aran“ – priseća se Perošević.

Pre šest godina su se komšije u dva navrata, u Katićima, dogovarale o povezivanju sela na “staroj granici”.Predstavnici sela i novovaroške i ivanjičke opštine formirali su i odbor, snimljena je trasa i firma „Borisavljević“ iz Beograda uradila projekat puta Štitkovo – Kadijača – Anatema (prema Katićima) sa krakom za Kamenu Česmu i Kušiće, koji čami u fiokama uprave u Ivanjici.Kad je naredne godine trebalo da počnu radovi, uoči potpisivanja ugovora „Putevi Sbrije“ su zatražili izmenu projekta – da se kolovoz sa pet suzi na četiri metra, kao na trasi od Božetića do Štitkova.

Pokretači inicijative da se sretnu komšije, kao i okupe privrednici i poslanici – ljute se što neko stalno p(r)otura navodne sporove dve opštine, pravdajući to kamenom spoticanja u saradnji.

– Pa nismo mi ničim, a ni novovaroška opština, doprineli nekim nesporazumima oko Javorskog sabora, seobama na Zlatibor, te promenama termima i lokacija, što Ivanjica ne prihvata koncepciju Sabora. Pa zar se to ne može prevazići u interesu naroda i siromašnog kraja? – kažu meštani Štitkova i okoline i dodaju:
– Pojedinci iz vlasti nam zameraju što se grade dva puta prema Ivanjici – preko Kadijače i Kalipolja? Nemamo ništa protiv da se izgradi preostala 2,5 kilometra puta za Javor, koji ide od Dubnice, preko Vrševine i Kalipolja. Dva puta nisu paralelne investicije, ne smetaju jedan drugom i oba imaju svoje prednosti. Da je sreće i pameti – to bi davno bilo završeno!

PUT KRAĆI – 50 KILOMETARA

Inicijativu meštana, vrednih stočara i ratara, da uvački kraj bude bliži Moravici i da se putavanje od Beograda i Čačka skrati za 50-55 kilometara, umesto zaobilaznog preko Zlatibora, odavno podržavaju i brojni privrednici, od proizvođača i kupaca stoke, stočne hrane, mleka, belog mrsa, krompira i maline, do šumarskih i turističkih radnika. Reke namernika, ali i gostiju iz hotela u Ivanjici, Katićima i Kušićima ovuda prolaze do Štitkova, manastira Dubnice, rezervata prirode „Uvac“…

POPRAVKE UDARNIH RUPA

Meštani sela sa obe strane „stare granice“ traže od vlasti u Ivanjici i Novoj Varoši da s prvim prolećnim danima zakrpe udarne rupe na putu Anatema – Štitkovo, nastale transportom građe i drva, kako bi se lakše i brže prolazilo. Na ovome posebno insistiraju proizvođači krompira iz ivanjičke opštine koji uzimaju u zakup njive u novovaroškim selima, ali i drugi korisnici saobraćajnice.
Dragoljub Gagričić